Tugootporna

Tugootporna nakon desetleća suza
sa crvenom krunom u kosi,
alkoholna magla mi sklapa oči i razveže usne
pa pevam o svemu čemu nije bilo suđeno da uspe.

Sećanja zagrle bolno i ne nameravaju da puste,
kao oblaci natmureni skupe se obrve guste,
ali su oči isparile, samo su staklo,
refleksija tuđeg života.

Ja nisam prva što ne ume, možda sam stota,
možda nas ima kao tačkica srebra u sazvežđima,
možda nam da bismo procvetale treba toplija klima.

Možda je greškom došlo do toga da rastemo među ljudima
mi koji nismo navikli da budemo pokorni,
kojima trebaju decenije da nauče da budu tugootporni.

Nije ni grmljavina večna,
možda se nisam rodila da budem srećna,
ali bar mogu posle pada da se preporodim,
da sutra probudim makar jednu laticu u sebi,
ako te sretnem, da poklonim je tebi.