Oblak i sunce

Oblak i sunce, oblak i sunce
prođe dan.

Bez naplate, bez štednje
sijalo nam je mnogo puta,
al’ olako smo ga upijali,
ti umoran, ja zabrinuta.

Sa stopalima u okeanu i dlanovima u dlanu,
ceo svet bio je naš.
Nisam ti tada rekla sve to,
a volela bih da znaš.

Ljubičasta je cvetala trava i slušali smo svirače,
rasipali smo glasan smeh,
a sada mi se plače.

Gorela nam je koža na pesku,
a sad se tiho hladi,
jer godina imamo koliko zvezda,
onda bili smo mladi.

Uzimala sam tvoju dobrotu zdravo za gotovo,
sada tek vidim koliko vredi
kad nema ponovo.

Od jutra ostaje uspomena kad plavo veče dođe.
Oblak i sunce, oblak i sunce —
i život prođe.