Kuda su otišli dani

Kuda su otišli dani u kojima snovi mirišu na stvarnost?
Sve je tad bilo zamagljeno i slatko,
kao kad pustiš volan i kola klize
ulicom pustom i pravom, ali kratkom.

Ko je tad pratio znakove pored puta,
bilo je samo važno da muzika svira glasno i da se luta.
Ko je tad znao da mesec rok trajanja ima,
da neće zauvek biti tajanstveni vodič ka sazvežđima.

Magla se spusti u trenu, utiša pesmu o žitu i moru,
prebaci svoju koprenu preko vidika,
rasprše se sve vizije o daljini baš kao perje posle jeftinog trika.

Umesto farmerki haljinu crnu kopčam i kosu vežem u punđu čvrstu i strogu,
zalaske sunca prespavam, radio smanjim,
a kafu pijem hladnu i uvek s nogu.

Ljubav? Ko sada ima vremena za ljubav
i koga zanimaju te igre mačke i miša?
Svako nek svojim čamcem tužnim plovi,
a snove treba pustiti da budu snovi.