Ako zalutam nekada u lavirintu bezumlja,
dođi mi kao spasonosna nit samo ti,
jedino tvoj bi pogled kanuo do dna mog bića,
držeći tvoju ruku mogla bih naći mir.
Ako zalutam nekada u predvorje tišine pa ne čujem ni svoj glas što doziva ti ime,
budi mi živa muzika umiljatog klavira,
samo tvoj glas ću želeti da sanjam.
Ako se nađem nekada u zagrljaju vira koji me vuče dubinama i ukida mi dah,
budi mi biser u grudima samo ti,
sa osmehom ću plutati i morskim carstvom lutati, jer mesec mali obasjaće mi put.
Znam da ruke smo raspleli i poglede razvezali,
ali volim da znam da negde si na svetu
i ako nekad zalutam i ne mogu se snaći, ako strahovi me gone samu,
znam, ti ćeš me naći.
Marijini stihovi 