Volela bih da te sretnem,
da pitam te čime se plaćaju ostvarene želje,
možda bih te čak i ponudila pićem i nazvala prijateljem.
Šta to imaš što kupuje vasionu pa si draga onom kog ti duša sneva
dok mu na ramenu tvoja kosa drema,
šta to nemam?
Moj su kusur suze, a ti imaš smeh
kao da si nagrađena dok ja plaćam greh,
ne znaš ti koliko malo mi za sreću treba.
Imaš njega, kako nikada ga ne bih mogla ja,
jer njegovo srce s tvojim priča
kao da ste dva pupoljka, jedan koren,
k’o da je za tebe stvoren.
Zato srela bih te kao slučajno u vrevi
da ti vidim oči skupocene,
da osetim parfem ti u kosi, mol u glasu,
da li bi očarala i mene.
Srela bih te, ali samu,
kada videla bih oči znane kako ti se dive,
moje ne bi imale ni razlog da žive.
Marijini stihovi 