Ima li gore kafe i cigareta?
Ima li zagrljaja utehe?
Koje su prednosti najboljeg mogućeg sveta?
Možda i zvezde su glib kad znaš za bolje,
možda smo smešni mi što šapućemo im tugu dok gledamo gore.
Postoje li kišobrani kad živiš u oblaku?
Ima li liftova što vode do sedmog neba i može li se iznajmiti stan na mesecu za nas što ne želimo sedeti u mraku?
Je li i gore tišina kao ovde?
Ja volela bih da mesto ptica čuje se smeh,
lagani, stalni, da čujemo ga i dole
kad tužni sedimo negde sami.
Ima li gore dragih nam lica ili je sve samo praznina i miris kiše?
Šaljem im isparenja iz šoljice zlatne i malo dima da na život zamiriše.
