Godine

Da li su to godine ili ptice?
Zakasnila sam možda sa osvrtanjem,
malo je ostalo delova slagalice.
Može li kralj bez kraljevstva da bude
ili smo prevarene dvorske lude?

Držimo se za vazduh prohujalih dana,
ne znamo da li smo krivci za svoje rane
ili je sve to deo većeg plana.
Tražimo znake u mesečevom hodu,
čitamo snove i poruke sa dlana.

Ko ti je rekao da odeš?
Ko se to pita sem mene mogu li ostati
jedina od nas dvoje?
Da li je trebalo i ja da krenem na put i pokupim zvezde svoje?
Ko odlučuje da dovoljno sam jaka
da živim bez srca i razloga takva?

Pogrešio je, ja još se oporavljam i nikad neću biti ona ista,
kad kažu da ozdravljam ja padnem u dublji ambis bez stepenica,
vidim tad iznad sebe neka lica mrka i tuđa,
a moja duša te traži tu gde te nema i tiho gunđa.

Nisu to godine, to su ptice.
Ja ih ne brojim, samo im posmatram let,
a osećaj u meni je kao da nema ih ni pet,
osećaj zreo još i svež, rezak i živ,
boli i stalno pita me ono isto —
ko je kriv.